ПРОТОПОП МАРКО ДОЉАНЧЕВИЋ

Протопоп Марко Дољанчевић

Протопоп Марко Дољанчевић, чије је право презиме било Ненадовић, једна је од најзначајнијих личности из историје нашег места. Потекао је из породице свештеничког рода, а у Остружницу се доселио након што је епидемија куге опустошила село Дољане. Управо по том селу добио је презиме „Дољанчевић“. Село се налазило између Остружнице и Велике Моштанице али је уништено због појаве куге.

Као прота служио је најпре у Великој Моштаници, а потом у Остружници, где је постао духовни и морални ослонац народа. Његова улога није била само црквена – био је и један од највиђенијих Срба у времену када се народ спремао за отпор. У Аустријско-турском рату (1788–1791), на територији познатој као Кочина крајина, учествовао је као добровољац – „фрајкор“. Турска власт га је познавала и уважавала, па је више пута улазио у Београд у време када је мало коме то било дозвољено. Међутим, он је ту прилику користио да преноси вести и припрема народ за борбу против дахија. Поштовање и страх који је турска власт имала према протопопу Марку огледа се и у народној песми „Почетак буне против дахија“, где се спомиње као један од угледних Срба којима Турци желе да „скину главу“:

Док погубим протопопа Марка
Из лијепа села Остружнице,
Он је паша, а ја сам субаша.


У Првом српском устанку протопоп Марко Дољанчевић је био много више од духовника — он је био организатор, обавештајац, стратешки координатор и симбол слободе. Његова улога у припремама, информисању и коначним акцијама учинила је Остружницу једним од најважнијих места у самом устанку. Први српски устанак (1804–1813) започео је на Сретење, 14. фебруара 1804., у Орашцу, а ускоро се проширио на читав београдски пашалук. Остружница је, као један од стратешки важних тачака, постала логистички центар одакле су припремане борбе, опсаде и преговори. Од самог почетка Устанка, Остружница игра важну улогу: у рано пролеће 1804. овде је смештена устаничка команда, док су устаници били стационирани како у Остружници, тако и у околним местима попут Железника. Са узвишеног положаја познатог као Логориште (између Остружнице, Железника и Сремчице) било је могуће пратити кретање у Београду и околини.

Удружење грађана "Остружница" покренуло је пројекат „Чувари Остружнице“ како би овакве изузетне приче о нашим људима приближили јавности и младим генерацијама — да не заборавимо ко су били они који су своју веру, знање и храброст уложили у темеље слободе